Месечне архиве: октобар 2017.

Ликови жена у београдским приповеткама Симе Матавуља – „Београдска деца“ (други модел тумачења)

    Други могући аспект тумачења лика госпође М. је психолошки модел прогресије либида. Овај модел претпоставља да у њој не постоји никакав расцеп личности, већ постигнуто чврсто јединство на нивоу целокупног бића. Рашчлањавање и праволинијско постављање догађања као путоказа … Наставите са читањем

Објављено под Књижевност | Оставите коментар

Ликови жена у београдским приповеткама Симе Матавуља – „Београдска деца“ (први модел тумачења)

  Приповетка „Београдска деца“ више но остале, скреће пажњу на себе и захтева нарочити и посебан осврт. Спољашња тачка фокализације која маркира постојање жене-прељубнице у простору учињеног, промењена је у интерно сагледавање оне која прељубу чини, а вербализује је са … Наставите са читањем

Објављено под Књижевност | Оставите коментар

Ликови жена у београдским приповеткама Симе Матавуља – „На њен дан“ (4. део)

  Приповетка „На њен дан“ исприповедана је гласом хетеродијагетичког приповедача, који спољашњу тачку фокализације, како напредује приповедање, приближава фокусу превареног мужа-осветника. То није само перспектива мужа, а уједно и оца, као и повређеног, обешчашћеног и изиграног човека, већ и перспектива … Наставите са читањем

Објављено под Књижевност | Оставите коментар

Ликови жена у београдским приповеткама, „Аранђелов удес“ Симо Матавуљ (3. део)

   Ликови жена у Матавуљевим београдским приповеткама у најопштијим одређењима добијају печат сличности и типичности, али се све оне, у зависности од начина на који је прича исприповедана (од тачке гледишта коју је приповедач заузео) међусобно разликују.

Објављено под Књижевност | Оставите коментар

Позиција жене у шаренилу београдског живота, Симо Матавуљ (2. део)

  Живот кафане, улице, радника, сељака и људи са дна друштвене лествице, богат је динамиком живог и стварног. Матавуљ је пуну пажњу посветио како визуелној, тако и аудитивној страни описа, која је тој животној динамици дала нову димензију. Ларма, вика, … Наставите са читањем

Објављено под Књижевност | Оставите коментар

Београдске приче Симе Матавуља (1. део)

   Модерност приповедачког опуса Симе Матавуља, на коју су указали многи књижевни критичари, привлачи отвореним могућностима за различита интерпретациона полазишта. Последњи део тог опуса, бар судећи по тематици коју обухвата, јесу приче са тематиком из београдског живота, иако се многе … Наставите са читањем

Објављено под Књижевност | Оставите коментар

Дечја перспектива код Андрића и Киша – Одакле зло у деци? (5. део)

    Одакле зло у деци? Да ли је оно одувек ту и чекало године прелаза у свет с оне стране детињства да се прикаже или је научено, плод усвојених образаца понашања, вечите жеље младог човека да имитира некога, да … Наставите са читањем

Објављено под Књижевност | Оставите коментар

Дечја перспектива код Андрића и Киша – Изгубљено детињство, изгон из раја (4. део)

   Оно што се и код Андрића и код Киша отвара као једна од стаза човека прогнаног из раја детињства, оно што сусреће слободну свест у понорима егзистенције који почињу да се јављају у човеку јесте могућност да он по … Наставите са читањем

Објављено под Књижевност | Оставите коментар

Дечја перспектива код Андрића и Киша – Проблематизован феномен игре – „Кула“, „Деца“, „Рани јади“ (3. део)

    Оно што спаја Андрићеву и Кишову представу детињства јесте проблематизован феномен игре. Као и само детињство, и она губи безазленост и невиност. Игра је активност својствена детету и дете јој се често предаје с крајњом ревношћу. Фикција је … Наставите са читањем

Објављено под Књижевност | Оставите коментар

Дечја перспектива код Андрића и Киша „Књига“ (2. део)

       Дечји доживљај стварности условљен је емотивном интерпретацијом догађаја. Осетљиво биће детета живот испитује емоцијама и  захтева адекватан емоционални третман. Осећање заштићености и љубав најближих стварају позитивне, интегративне емоције, док њихово ускраћивање и изостајање утичу дезинтегративно на дете … Наставите са читањем

Објављено под Књижевност | Оставите коментар

Дечја перспектива код Андрића и Киша „У завади са светом“ (1. део)

     Андрићево и Кишово стваралаштво обележиле су ратне године пресудним утицајем на визију како живота, тако и човекове судбине. Андрићев таленат развио се углавном за време ратних година које је провео у трагичним околностима, по аустријским политичким тамницама, док … Наставите са читањем

Објављено под Књижевност | Оставите коментар

Ћирилица из нот дед!

    Ћирилицу данас перципирамо као угрожено писмо. Посматрајући рекламе, билборде, натписе на радњама, таблама, различитим институцијама, фирмама, интернет презентације, рекламни материјал, рекламне паное, пословне документе, уговоре банака, формуларе, рачуне за плаћање, стиче се утисак да је латиница постала једино … Наставите са читањем

Објављено под Граматика, лексика, народни и књижевни језик | Оставите коментар