Анализа песме „Док шумним улицама шетам“, А. С. Пушкина

       Универзалне, општељудске теме Пушкинове поезије дубоко и лично су доживљене и сваки његов стих одише животношћу и непосредношћу. Љубав и смрт, Eros и Tanatos у његовом животу и стваралаштву проживљени су и пажљиво мисаоно промишљени, због чега уметност коју је оставио вечности има посебну моћ искрености и сугестивности. Мотив смрти је чест у Пушкиновој поезији. Дата је као супротност животу, који песник често доживљава као мукотрпан и тежак. Смрт се тако намеће као излаз, лакши и лепши од живота, а понекад као мучна непознаница. Вечна егзистенцијална питања воде га универзалним истинама, а његову поезију чине свевременом и бесмртном.

А. С. Пушкин је читаочеву пажњу мисаоном лирском песмом „Док шумним улицама шетам“  („Брожу ли я вдоль улиц шумных“) усмерио на лирског субјекта који на међи између два света контемплира о смрти и пролазности. Мотиве смрти и живота, младости и старости, пролазности и вечности Пушкин развија кроз осам катрена, а укрштеном римом, деветерцима и осмерцима који се наизменично смењују, постиже уједначени ритам, више одважан и бритак него монотон, који прати ритам корака и брзину мисли лирског субјекта на путу ка крајњој спознаји.

     У песми су супротстављена два принципа – постојања и ништавила, два света – овострани и онострани, два хабитуелна стања – живот и смрт, а лирски субјект, на граници која дели овако контрастно постављене слике, размишља о дубљем смислу и суштини битка. Његова позиција је донекле повлашћена, он зна оно што многи не знају, чега нису свесни.

    У првој строфи затичемо лирског субјекта утонулог у властите мисли, од којих га једна посебно заокупља. Окружен је људима, али његова пажња је усмерена нарочито на омладину коју дожиљава као безумну, нерасудну, неразумну („Сижу ль меж юношей безумных“), било да се она налази на бучним улицама или у многољудном храму. Дакле, било да је омладина окренута световном (бучне, шумне улице) или духовном (храм) принципу ( који у песми бивају изједначени због неосвешћености најдубље суштине), лирски субјект види исту безумност у њој.

   У другој строфи сазнајемо која је то мисао којом се до суштине стиже, мисао која нас издваја из нерасудне гомиле и буди из безумног сна младости. То је мисао о пролазности, пролазности времена, година, приближавању смртног часа. Младост ове мисли није свесна и не зна да нико не може умаћи смрти, да је ток пролазности неумитан.

  Чини се да младост једина стоји изван овог непоколебљивог и суровог закона и лирски субјект је тога свестан. Зато ће са болним и страшним сазнањем, али и храбрим и одважним прихватањем посматрати младе, помиловати дете, опростити се од њега, односно опростити се од младости, невиности и безбрижности, непознавања смрти или њеног заборава и уступити му место које је до тада заузимао у свету:

„Тебе я место уступаю;

Мне время тлеть, тебе цвести.“

   Свест о смрти значи крај младости. Онде где се завршава младост, почиње смрт. Почиње мислима, ишчекивањем , лаганим умирањем, све до коначног краја. Зато лирски субјект у петој строфи каже:

„День каждый, каждую годину

Привык я думой провождать,

Грядущей смерти годовщину

Меж их стараясь угадать.“

     Време смрти је непрозирно. Зато су минути и дани лирског субјекта нагрижени слутњом и чекањем. Атмосфера ове песничке слике је лишена радости, суморна је и одише безнађем. Таквој атмосфери доприноси и шеста строфа, где је лирски субјект заокупљен не само временом, већ и местом сопствене смрти, иако је свестан да је хладном телу свеједно где ће бити. Волео би да свој гробни сан сања ближе „милому пределу“, ближе родном врелу.

     Животни пут човека је ход од детињства, преко младости (где живот због одсуства свести о смрти достиже своју пуноћу и радост) до међе која раздваја овај безбрижан предео од суморног предворја смрти, и даље до смрти саме. Занимљиво је да песник коначан крај доживљава као „силазак“ („Мы все сойдем под вечны своды“). Тиме као да се слутња оностраног, загробног   везује не за горњи, већ за доњи свет, па тако читава атмосфера песме добија злокобнији тон. Смрт постаје не улаз у нешто светло, анђеоски чисто и утешно, већ силазак у таму, ништавило и заборав.

    Последња строфа је зато борба против смрти, борба против пролазности и потирања животних вредности, пркос усамљеног, немоћног човека неумитном и окрутном закону универзума. Упркос  смрти и нестајању, младост ће и даље сјати, а природа блистати вечитом лепотом. Дакле, постоје категорије и вредности које смрт не може победити и уништити, које је у непрекидним циклусима рађања и обнављања побеђују.   Лирски субјект зна да ће стари храст (мотив који песник уводи у трећој строфи, а који ће свој пуни смисао добити на крају, повезан са завршним мотивом природе) надживети његов, као што је надживео и живот његових прадедова.

     Индикативан је придев који се у последњој строфи везује за природу – „равнодушная“. Зашто је природа равнодушна? Не мирна, како то превод песме сугерише, него равнодушна? Равнодушна је за трзаје човека, престрашеног пред смрћу коју не познаје, пред нестајањем себе, властитог малог „ја“, паралисан исходом за који верује да животу одузима сврху и смисао. Природа као да је прожета неким вишим знањем, свезнањем, где су циклуси рађања и умирања део сложеног поретка, чији смисао човек (иако његов део, иако мислеће биће) не назире.

   Позиција лирског субјекта тако више није повлашћена. Он као ни безумна, нерасудна омладина, не зна истину. Својим мислима до суштине не долази.

Марија Вуковић Ђедовић

Advertisements

О Марија Вуковић Ђедовић

Професор српског језика и књижевности, љубитељ уметности, природе, животиња и деце, Вукова мама, уређује овај блог намењен ученицима, колегама, као и свима који воле да читају и анализирају књижевна дела, чувају језик и његове законитости, као и онима који иза затворених капака, у тишини, неизговореним речима, мук по мук, граде кућу битка са погледом на вечност.
Овај унос је објављен под Књижевност. Забележите сталну везу.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s