(„Газда Младен“ Боре Станковића) Варошка култура у роману (1. део)

       „Књижевно дело Борисава Станковића, то је једна велика трубадурска књига. То је пре свега дело једног истинског песника љубави и витеза срца.“ (Јован Дучић) Готово сви проучаваоци Станковићеве прозе истицали су да је његов књижевни опус поетски обојен и називали га писцем-импресионистом, субјективним и лирским, доминантно модерног усмерења. Љубав и чежња за женом, младост и „жал за младост“, поремећени, изопштени или изузетни појединац који се налази изван праволинијског, конвенционално устројеног поретка културе, Станковићеве су претежне уметничке преокупације кроз које аутентичним артистичким узлетом, „муца од узбуђења“.

преузимање (1)

Слика преузета са Википедије

Бора Станковић је у свом књижевном делу представио Врање, патријархалну јужњачку културу прожету оријенталним, турским утицајима и ликове које је таква култура обликовала и предодредила. Култура је дефинисана и одређена постојањем норми. Одсуство закономерности знак је природног стања. Тако норма постаје тачка раздвајања природе и културе. „Што је мрежа или систем забрана и прописа у некој култури гушћа и строжа, мање се може говорити о „сировом“ и „природном“, а више о условном и култивисаном човековом понашању“. Ригидност норме зависи од затворености културе. Старе културе (таква је и стара варошка култура у роману „Газда Младен“) прожете су крутим правилима, забранама и ограничењима са јасно диференцираним и градираним вредностима. Таква култура од појединца захтева стално саображавање личних прохтева са онима која су културолошки пожељна и обавезна, као и одрицање од оних који представљају претњу по строго утврђени друштвени ред. Будући да је мушкарац носилац културе, у првом реду ћемо говорити о односу (тачније сукобу) маскулинитета и старог православног друштва.

        Култура почиње тек са сузбијањем, ограничавањем и потискивањем нагона и чулности. Нагони (два најважнија по Фројдовом мишљењу су eros i thanatos односно нагон живота и нагон смрти, или уже дефинисани сексуални нагон и нагон агресивности, деструкције), уколико нису културолошки сублимирани, преиначени под дејством конструктивног начела, биће санкционисани под притиском друштвене норме или забране. Норма тако постаје разумом условљена инхибиторна граница између недозвољеног и пожељног, нагонског и рационалног, природног и културног. Нагонско, подсвесно, сфера је емотивног живота. Емоционалне и чулне побуде биће осујећене ако не воде стварању моногамно-брачне заједнице и уколико се јаве изван ње. Трење између природних и моралних закона условиће урушавање индивидуе која се супротстави ауторитарном важењу културом условљених норми или која се приклони њиховом беспрекорном поштовању. Круте навике, строго детерминисани породични прописи и друштвени обзири, патријархална етика, народни обичаји предодређују понашање човека који жели да постане исправан члан породице и друштва.

       Газда Младенов живот је подвргнут културолошким прописима. Као син и првенац има да наследи оца у старешинству и газдинству, да се покаже као ваљан домаћин и хранитељ, прагматичан, делатан и строг, озбиљна и темељна глава породице. Наследиће оца и у дућану који неуморним, преданим и усмереним радом има да прошири, тако што ће устајати у модрини зоре, готово у мрак, први отворити дућан, радити целог дана, уредно записивати дуговања и примања, сигурно чврсто и паметно делати, рационално размишљати и вазда штедети. Као ваљан и вредан домаћин и трговац на коме је остала кућа и породица не сме да расипа новац на жене и карте, да пијанчи уз музику и Цигане до раних јутарњих часова, да буде неумерен, неодговоран и слаб. „Ако не бољи од оца, а оно бар као отац“ , Младен је чак почео погуреније да корача, да би изгледао старији, озбиљнији, темељитији. „То је требало увек тако да ради, да би тиме и пред бабом , кућом, комшилуком, чаршијом и целим светом као посведочио, дао доказа и све њих потпуно уверио о себи: да ће бити онакав какав треба да је син на коме остаје кућа“, и да би најзад заслужио и друштвену етикецију „газда“ кроз коју ће субјективисати своје културно биће. Као и отац, у подне ће на кратко доћи из дућана, ручати, кратко се одморити и наставити предано да ради. Као и оцу, увече ће му распремити постељу оделито, засебно, у челу, као првом, домаћину.

      Сфера приватности је женски доминион, а јавна сфера поље мушког делања. Очев посао, а касније и Младенов био је да води бригу о дућану, трговини, чаршији (јавна, друштвена сфера), а мајчин и бабин  о кући и кухињи (приватна, женска сфера), где су се мушки чланови породице искључиво одмарали. Док је Младен код куће погнут, миран, наизглед слаб и јадан, његови покрети у дућану су сигурни, паметни и чврсти. Често ћемо га видети како у чаршији, у хладу на ћепенцима седи са осталим чаршилијама и разговара, или како бројећи бројанице прекрштених ногу седи испред дућана и чека комшије, трговце на разговор, на договор о јавним стварима.

      Младенова жеља да буде беспрекоран члан старе варошке културе огледа се и у његовом дружењу искључиво са старијим представницима друштва, који су и најдиректнији носиоци принципа те културе- хаџи Зафиром, ч`а Михаилом, газда Стеваном, газда Марком који високо цене његова прегнућа, не и са њиховим синовима, представницима млађе генерације, новог поретка, чији је вршњак- Стојиљком, сином попа-Косте, размаженим јединцем, који иде са галамом, песмом, пуцњавом, Циганкама, осталим друговима који рано ујутру замичу, не кућама, већ код тетака и стрина да тамо преспавају, или сином газда-Стевана, који лоше води радњу.

       Младеново јавно, културно биће се дакле субјективише кроз етикецију „газда“ који увек ради оно „што треба“, али и кроз свест да није као остали. Да је другачији и вреднији од својих другова.

      Све је у Младеновој кући подвргнуто прописима. Постоје правила везана за понашање за трпезом, правила везана за подрум и намирнице, кухињу, горњи спрат, спаваћу собу, позајмљивање ствари комшијама, посете цркви, гробљу, затвореницима, дељење милостиње просјацима. Густа је мрежа и друштвених прописа међу којима је једно, рецимо, везано за женидбу и удају (првенство имају старији међу браћом и сестрама). Тако се Младен обликује као самозадовољан и признат члан породице и друштва, и његово егзистенцијално „ја“ потпуно је саображено са културолошким захтевима.

      Сукоб између егзистенцијалног и есенцијалног „ја“ настаје оног тренутка када Јованка уђе у његов живот, тачније у сферу приватног, личног и емотивног. Осећања су постала претња за његово културно биће, опасност по интегритет „хаџије“ и „газде“, потенцијална сметња материјалном напредовању, рационалном делању, дужности хранитеља на коме лежи обавеза старешинства и управљања над породицом. Зато ће породични интереси осујетити његов интимни живот, а успостављена опрека створити тензију коју можемо пратити током читавог романа.

         Младенова осећања нису мисаоно уобличена или вербализована. Више су наговештена сликама (нпр. када Младен замишља Јованку како се љуља на љуљашци или када је замишља као невесту која ће их све с љубављу служити) или откривена преко специфичне позиције приповедача који се скрива у доживљеном говору неког од ликова (нпр. Јованкин доживљени говор: „А зна да је воли, да и њему срце пуца, али за њега то ништа није, што он осећа, трпи“). Исто тако, ни његова еротска осећања нису директно вербализована или на експлицитнији начин смештена у његову доживљајну сферу. Оно што препознајемо као рефлектовано еротско осећање тиче се сцене када размишља о томе да Јованка у било које доба дана или ноћи може несметано да дође код њега- „Зна Младен да не само што би му дала да је љуби, грли, већ и да би све што год он хоће.“ Тежиште овог исказа није на ЈА ХОЋУ, ЈА ЖЕЛИМ, него на ЈА ЗНАМ да ОНА ХОЋЕ, ОНА ЖЕЛИ, што нас упућује на помисао да Младен, рефлектујући га, не уме јасно да сагледа властито осећање. Замагњену свест о њему, назваће „чупањем око срца“, „предосећањем“. Страх од осећања ће мисаоно транспоновати у слутњу да „биће бола, јада“.

      Вербално-мисаона преграда, разумска инхибиторна граница неће дозволити да садржаји нагонског преплаве његову свест, тако да осети, током читавог романа, остају у границама наговештаја. Касније ће, речима пре скривања, него откривања, оним речима које је Винавер назвао „речима од стида“, „речима реченим испод стида, којима се Станковић бранио као смоквиним лишћем“, до краја неартикулисан еротски импулс сместити у доживљен говор: „А можда брат му, млад, срећан, тек сад ожењен, одвојен од њега, у својој соби, слободан, знајући да га неће видети…“  Три тачке које скривају завршетак његовог исказа аналогне су сфери осећајног коју Младен прећуткује себи. Укинута и инхибирана сфера осећајног не везује се само за еротску сферу његовог живота. Рационалност и самоконтрола видљиве су у свим његовим односима. Младен је и према мајци озбиљан и строг. Сетимо се само са каквом емоционалном дистанцом и рационалном неумољивошћу кажњава брата за лоше газдовање, предлажући му да поделе очевину.

        Емотиван живот за његово културно, јавно биће до краја остаје у знаку злокобне слутње или табуа. Потискивање нагона до екстрема доведено у чину одустајања од женидбе, резултат је његовог опет, до екстрема доведеног доследног поштовања културолошких норми. Добробит породице и дужност њега као домаћина захтевали су суспрезање природног, али је Младен те друштвене нужности преиначио у екстремизоване императиве који као ехо у роману одјекују кроз реч „треба“,. „Он зна да мора да ради као што треба, доликује човеку, сину, на коме је остала кућа, мајка, баба, брат.“

       Два витална, рационална начела Младенове личности „бити као што треба“ (односно, бити ваљан „газда“) и „бити другачији“ (начело које је ојачано чином одустајања од женидбе), управо чином одустајања од сваке женидбе доведена су у сукоб са захтевима ирационалног, емотивног. Не само губљење Јованке као објекта жеље, већ и санкционисање сваке жеље, створиће у Младену процеп који ће условити бројна ирационална исклизнућа, а најзад и јасну спознају о парадоксалности властитог положаја и незадовољству есенцијалног „ја“.

       Супротност између емоција и круте самоконтроле (пројектоване друштвене забране у простору super-ega) резултираће тензијом и навалом ирационалног које прети да сруши рационалне ограде сопства. Тако се култура појављује као репресија, а срећа и слобода, смештене у простор природног у супротстављеном односу према култури. Сукоб између природе и културе је дубоко тежак и горак, трагичних одјека у индивидуи која је његов носилац, јер је „мало друштво наметнуло човеку извесне навике, тешке као робија и успоставило један поредак тежак као тамница“.

      Навале нагонског, ирационална исклизнућа у газда Младену видљива су у више примера- понекад га, увече, спопадне чудна болест, слабост, нарочито ако је топла, летња ноћ која буди чула. Опет злокобна слутња неартикулисаног- „смрт да ли је?“. Мирис јоргована, брезе учини да срце почне да му се греје, пева; понекад осећа тежину, загушљивост земље, баште, зидова око себе; осећа како га цела кућа гуши, затвара и притиска. Сетимо се само оног потресног „пољуби ме“ упућеног мајци или оног врхунца емотивног исклизнућа, када је излив осећања захтевао ма какав објекат („слатки мој топ“). Чешће ћемо Младена видети „на ивици“, у преломним тачкама када рационалност односи превагу. После чврсте одлуке да одустаје од Јованке и женидбе са њом, враћајући се кући из дућана, Младен рефлектује своју тугу на призоре које посматра. Мртва, пуста, црна улица, црна кућа, пејзаж су његовог срца које „трне“. Затим следи низ призора у којима разум односи превагу, као и мучна борба која их прати- осећа како му се не улази у кућу, а ипак улази; прилази чесми, хтео би да охлади главу, али зна да ће баба и мајка које не спавају, тако видети његов бол, па остаје да само стоји крај чесме. Још један пример његовог самосавлађивања је сцена у дућану када чује да је Јованка побегла од мужа- од једа и љутине жели да преломи перо и баци тевтер, оде код ње и на мртво име је избије. Али уместо тога се тргне и умири Марка да ће разговарати са њом.

       Самосавлађивање и победа над собом (односно својим жељама) стални су захтеви које Младен пред себе поставља. Императив јачине детерминише принцип маскулинитета у поретку културе у којој је емотивност синоним за слабост. Зато Младен и очекује од себе „да је јак, кад штогод зажели, заиште, срце зажуди за нечим, да је јак да срце стегне, не да му. Да кад му навре бол, туга, чежња, суза, да је јак да спречи, унутра, у себи задржи, законча. Да је јак“.

        Понека песма коју чује, мириси летњих башти, голицава месечина, донесу му немир, чежњу и бол. Али Младен увек победи себе.

„Зар ти не знаш шта је миловање,

Миловање, слатко уздисање?“

Чује песму из далека. „Уздисање знам, али не миловање. И никад га нећу да знам, да осетим, никад, стар сам.“

         Младен долази до јасне спознаје о парадоксалном трењу између дужности и среће као награде која изостаје, између жеље и разума који је санкционише, између рационалног захтева „треба“ и есенцијалног „жељан“. Зато се у његовом „тевтеру“ и поткрало сведочанство о болном јазу између културног бића- „газде“, који „целог живота, увек, само је радио оно што један човек треба да ради“ и интимног, огољеног бића, дубоко несрећног, потписаног само именом.

„Умрећу рањав и жељан“

И потписао се, али не: газда, хаџија, већ само Младен, и ништа више.“

Марија Вуковић Ђедовић

Advertisements

О Марија Вуковић Ђедовић

Професор српског језика и књижевности, љубитељ уметности, природе, животиња и деце, Вукова мама, уређује овај блог намењен ученицима, колегама, као и свима који воле да читају и анализирају књижевна дела, чувају језик и његове законитости, као и онима који иза затворених капака, у тишини, неизговореним речима, мук по мук, граде кућу битка са погледом на вечност.
Овај унос је објављен под Књижевност. Забележите сталну везу.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s