Конфликтно језгро у Лазаревићевим приповеткама

 

    Епоха реализма предочава нам нови амбијент, другачији од оног у којем је своја егзистенцијална и есенцијална хтења изражавао романтичарски јунак. Плурализам перспектива је све до модерног доба рашчлањаван на своје конститутивне чиниоце који се само понекад манифестују симултано. Интеграциони чиниоци одређеног погледа на свет обликују позадину дешавања и у зависности од њихове природе и степена конвенционалне детерминисаности, утичу на интерпретацију саме епохе. Човек се осветљава из различитих углова и сваки век проговара различите истине о њему. Јединка реализма дела у оквиру друштвених и културолошких датости које чине њену објективну реалност, различиту од субјективне реалности романтичарског јунака. 

   foto3Кроз Лазаревићеве приповетке можемо пратити сложене психолошке комплексе јунака и њихове унутрашње сукобе са заједницом, чије норме својим субјективним хтењима ипак не превазилазе. Тачка сукоба увек је кулминациона тачка у развојној линији радње.

 У једној групи приповедака она доводи до катарзичног преобраћења јунака, односно – све оно што прети да угрози првобитни ред, из стања урушавања, враћа се пробитном реду. У другој групи приповедака кулминациона тачка доноси преобрађење и враћање јунака заједништву као и успостављање првобитног реда, само што у овом случају конфликтна личност више није део тог реда, већ долази до њеног урушавања.

Успостављање првобитног реда

  У првом случају ликови оних који угрожавају утврђени ред заједнице, било породице као језгра друштва, било ширих социјалних оквира, својим покајањем и превазилажењем субјективних жеља и заблуда потврђују и јачају осећање друштвене припадности и културолошке подобности коју су својом самовољом претили да угрозе.

 _sp-prvi-put-s-ocem-na-jutrenje-laza-lazarevicДечак у приповеци „Први пут с оцем на јутрење“ кроз кључаоницу посматра остатке срушеног очевог света, срушеног света њихове породице. Пун месец симболизује кулминациону тачку радње у којој су сви актери драме свесни последица тог рушења. Перипетија и расплет тичу се катарзичне спознаје главног јунака и његовог преобраћења кроз дирљиви дијалог са женом Марицом. Јутро је донело поновно успостављање друштвеног и породичног реда. Повраћена је равнотежа у свету хришћанских и патријархалних вредности, где је породица и њено очување велика и света дужност, а победа над властитим, индивидуалним слабостима и пороцима обавеза и нужност.

„Управо њих двоје ступају преко прага, а на цркви грунуше звона на јутрење… И као талас сухо грање, тако њихов звук односи бољу и печал, кида узе таштине, а скрушена душа разговара се с небом.“

delfi_skolska_ikona_laza_lazarevic И у приповеци „Школска икона“ присутан је моменат преобраћења и покајања. Ситуација кулминационе напетости као и у претходној приповеци смештена је у ноћ, чије црнило „као мало које друге“ наговештава помрачење амбијента до тада скоро аркадске чистоте и невиности. Централна фигура попа подсећа на фигуру каквог паганског свештеника, који законима природе, једнакости и заједништва на које се позива ствара чврст друштвени оквир. Пожар, црвено небо као крв једног света који је рањен, као узаврела крв онога који се свом силином бори да остане симбол је урушавања његових вредности. Горе црква и школа, два храма оца и кћери, два симбола читаве њихове заједнице. Почетно начело реда и хармоније се руши. Киша је, попут каквих небеских суза угасила пожар и симболички наговестила Марине сузе покајања и ново јутро. Спашена школска икона Светог Саве потврдила је да је свет завештаних, традицијом и хришћанством утврђених норми васкрсао и повратио пољуљану неприкосновеност.

„На прагу се показа Мара, блиједа као смрт, убијена кишом и ветром, сва мокра, а раслетене јој косе пале низ плећа.“

  Породицу и домаћинство Матије Ђенадића у приповеци „На бунару“ прети да поколеба у чврстини, хармонији и заједништву самовоља снахе Аноке. Константа преобраћења, ноћ, и њој ће донети смирај. Јутро, бунар и вода која спира грехове заблуда очистиће и њено „бесно“, самовољно срце. Вода и сузе покајања чисте стари свет за поновно оживљавање у оквирима патријархалних, чврсто детерминисаних норми.

„Што никад није било, то она сад осети самоћу! Па још без крова над главом, на бесном коњу без узде, на лађи коју љуља ветра, а крманоша нема. На њу кидише бесно и њено рођено срце, а нема ко да га одбије. Свет се преврнуо и она стоји стрмоглавце.“

Успостављање првобитног реда – урушавање личности

   pripovetka-vetar-analiza

   Чежња за љубављу и љубав као збир свих енергија суштинског у човеку, супротстављена је разумом омеђеном појму о њој, појму који се обликује, гради и развија у оквиру заједнице и норми које чине њену основу. Човек који осећа више није романтичарски јунак који гради свој маштарски свет чежњама и сновима, далеким и неухватљивим, спајајући љубав и смрт, идеал и његову недостижност, потврђујући себе као биће које трага, истовремено налазећи парадоксални смисао у циљу који измиче. То више није ни свет вечних субјективних снатрења и жеља које онеобиченим узлетиме маште превазилазе датости и конвенције. Љубав и борба романтичарског јунака друго су име за надраван непојмљивог, покретачка сила која сваки конкретан појам преводи у његову метафизичку раван, одвајајући се од света реалности.

  Епоха реализма, са наглашеним аналитичким односом према стварности, превредноваће овакав положај сујекта који осећа, у складу са позитивистичком филозофијом и новом сликом света, која као позадина истих оних унутрашњих драма и скривених жеља сада доноси нова разрешења.

  Lazar_Laza_Lazarevic_1851-1891 Као најбољи пример урушавања јединке и неуспостављања њеног поновног унутрашњег, есенцијалног реда послужиће нам приповетке „Швабица“, „Вертер“ и „Ветар“, чија је основна тема љубав, она која својом природом представља претњу за традицијом утврђен ред пожељног и прихватљивог. У почелу овакве љубави налази се и клица њене неостваривости. Док је у прве две немогућност одређена позицијом девојке странкиње и жене која је удата, у приповеци „Ветар“ она је осујећена природом самог јунака. У сва три случаја јунак је разапет између дужности и хтења, између жељеног и очекиваног, па себе таквом позицијом приближава романтичарском јунаку. Епоха реализма је са једне стране тежила да превреднује романтичарски субјективизам и теме роматизма, али је са друге стране те теме као у историји духа свеприсутне, сходно свом мисаоном полазишту, другачије обрадила.

 Лазаревић тананим и префињеним, на моменте ганутљивим сликањем психолошких превирања, колебања и ломова открива човека срца који се никада неће помирити са светом у име којег је срушио идеал који је у том свету био неприхватљив. У циљу повратка хармоније, бесповратно ступа у сферу своје дисхармоније.

   У приповеци „Швабица“, из писма у писмо студента медицине свом побратиму пратимо његов грозничав занос и паралелно са њим, глас разума да је „приповетка свршена“. Ана, жена коју воли, странкиња је, неко кога његова мајка, породица, побратим, земља, родно Ваљево не би могли прихватити, и као таква, измештена у подручје маште и снова. Сан је поље у којем његове жеље воде битку са разумом, лагано и неосетно односећи превагу.

„Било ми је тужно кад сам се сећао сна, и било ми је право и тихо у души што је све то само сан. Бар ћу се сад још јаче чувати јаве. Ово је некака опомена на дужност.“

   Начела дужности и обавезе побеђују законе срца и потврђују легитимитет сфере заједништва, а уједно доводе до урушавања јединке и губљења сопства. Међутим, „данас је управо две године дана како је Ана умрла. Шта се није од то доба променило! Ја сам постао сасвим други… Све ме је оствавило. Идеали и идеје, широке груди и тесне ципеле, патриотство, рад…“

  Приповетка „Вертер“ својим насловом директно упућује на истоименог Гетеовог  романтичарског јунака, овога пута у реалистичкој кореографији. Сусрет са Маријом, женом коју је волео у детињству, у чиновнику Јанку пробудио је све оне  снове и идеале, који ће се срушити пред апсолутном и неприкосновеном вредношћу брака.

 „Ја не знам како бих је описао. Можеш је вазда гледат, и опет, да те ко упита, не би му знао казати кака јој је глава, какав нос, каки образи. Само очи! Оне црне, пола отворене очи што увек изгледају као да су сањиве неким небеским сном чежње. Само их погледаш, а пред тобом изничу као из земље шаркије, јатагани, бесни коњици што носе у друге крајеве лепе девојке на крилу јунакову, мандолинате, ханџари, дуели и сва она чуда што се причају у јужним приповеткама…“

   Судбину сличну Гетеовом Вертеру и његовој несрећној љубави према удатој жени Лоти, иронизоваће Маријин муж Младен и интригант Катанић, подсећајући да принцип субјективног идеализма не сме да угрози принцип заједништва.

    „Ветар“ у својој основи не носи идеју забрањене љубави која се коси са општим, апсолутизованим нормама. Међутим, норме о којима је у овој приповеци реч, тичу се породичних односа, изграђених на релацији мајка – син. Јанкова љубав према Ђорђевој кћери, односно његова жеља за женидбом, угрозила би њихову примарну породичну заједницу и дошло би до њеног урушавања. У мајчином „Иди, ако ћеш!“ он чује „не“. Кулминациона тачка његове борбе са собом решава се потирањм субјективних жеља. Идеали су нестали и са Каролином, Маријом, Станком и Јанко као нежења „болестан од случаја“ започиње своју причу.

  Конфликтно језгро Лазаревићевих приповедака гради се на супротстављању два принципа. Пред јединку као носиоца тог сукоба постављено је решење са истом исходишном тачком, од које се оно опет одваја у два различита правца – враћањем почелу или на пут ка суновраћењу, у зависности од природе самог конфликта као и од психолошког профила конфликтне личности.

Марија Вуковић Ђедовић

Advertisements

О Марија Вуковић Ђедовић

Професор српског језика и књижевности, љубитељ уметности, природе, животиња и деце, Вукова мама, уређује овај блог намењен ученицима, колегама, као и свима који воле да читају и анализирају књижевна дела, чувају језик и његове законитости, као и онима који иза затворених капака, у тишини, неизговореним речима, мук по мук, граде кућу битка са погледом на вечност.
Овај унос је објављен под Књижевност. Забележите сталну везу.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s