Архиве аутора: Марија Вуковић Ђедовић

О Марија Вуковић Ђедовић

Професор српског језика и књижевности, љубитељ уметности, природе, животиња и деце, Вукова мама, уређује овај блог намењен ученицима, колегама, као и свима који воле да читају и анализирају књижевна дела, чувају језик и његове законитости, као и онима који иза затворених капака, у тишини, неизговореним речима, мук по мук, граде кућу битка са погледом на вечност.

Дечја перспектива код Андрића и Киша „У завади са светом“ (1. део)

     Андрићево и Кишово стваралаштво обележиле су ратне године пресудним утицајем на визију како живота, тако и човекове судбине. Андрићев таленат развио се углавном за време ратних година које је провео у трагичним околностима, по аустријским политичким тамницама, док … Наставите са читањем

Објављено под Књижевност | Оставите коментар

Ћирилица из нот дед!

    Ћирилицу данас перципирамо као угрожено писмо. Посматрајући рекламе, билборде, натписе на радњама, таблама, различитим институцијама, фирмама, интернет презентације, рекламни материјал, рекламне паное, пословне документе, уговоре банака, формуларе, рачуне за плаћање, стиче се утисак да је латиница постала једино … Наставите са читањем

Објављено под Граматика, лексика, народни и књижевни језик | Оставите коментар

Драмска дружина

     Талентовани ученици Основне школе „Мићо Матовић“ из Мочиоца два пута недељно присуствују часовима драмске секције и уз велико залагање и љубав према драмској уметности активно учествују у планирању активности и њиховом реализовању. Развијање колективног духа, подстицање на исказивање … Наставите са читањем

Објављено под Драмска секција | Оставите коментар

(„Газда Младен“ Боре Станковића) Страх и маска (5. део)

        Када помислимо на Младенову погурену и озбиљну фигуру која у модрини зоре одмиче пут дућана, не можемо а да истовремено не помислимо на жену прекрштених руку која га испраћа, тачније будно мотри на њега као каква сенка. Уједно знамо … Наставите са читањем

Објављено под Књижевност | Оставите коментар

(„Газда Младен“ Боре Станковића) Принцип феминитета у варошкој култури (4. део)

     Западноевропска култура се препознаје као примарно мушка култура. Принцип феминитета, женски принцип, будући да није учествовао у грађењу ове културе, која се развијала насупрот њему и против њега, остаје потиснут и проблематичан. Проблем односа измећу културе и природе … Наставите са читањем

Објављено под Књижевност | Оставите коментар

(„Газда Младен“ Боре Станковића) Грађански модел маскулинитета (3. део)

     Грађански мит о мушкарцу сликовито објашњава положај маскулинитета у култури која превасходно почива на мушком принципу, култури у којој је принцип феминитета практично сведен на непостојање. Борба са природом, истовремено је и борба за опстанак. У тој борби … Наставите са читањем

Објављено под Књижевност | Оставите коментар

(„Газда Младен“ Боре Станковића) Хришћански модел маскулинитета (2. део)

     Хришћански мит о мушкарцу у центар симболичког поимања маскулинитета поставио је фигуру Адама, као фигуру првог човека, прапретка. Адам симболизује мушкарца који је направљен тако да буде, од свега створеног, први до Бога и најсличнији Богу. „Адам је први … Наставите са читањем

Објављено под Књижевност | Оставите коментар

(„Газда Младен“ Боре Станковића) Варошка култура у роману (1. део)

       „Књижевно дело Борисава Станковића, то је једна велика трубадурска књига. То је пре свега дело једног истинског песника љубави и витеза срца.“ (Јован Дучић) Готово сви проучаваоци Станковићеве прозе истицали су да је његов књижевни опус поетски … Наставите са читањем

Објављено под Књижевност | Оставите коментар

Наставна јединица: „Кроз мећаву“ Петар Кочић (први час обраде)

     Петар Кочић (1877-1916), значајан српски приповедач и драмски писац, рођен је у Стричићима код Бањалуке. Основну школу је завршио у Бањалуци. Из гимназије у Сарајеву избачен је због сукоба са властима. Гимназију завршава у Београду. Студирао је славистику … Наставите са читањем

Објављено под Књижевност | Оставите коментар

Женски ликови у народној поезији

        Тумачење женских ликова у народној поезији осветљава лик типичне жене наше патријархалне културе, као и нетипичне обрасце понашања који излазе из оквира пожељног и очекиваног.

Објављено под Књижевност | Оставите коментар

Анализа песме „Док шумним улицама шетам“, А. С. Пушкина

       Универзалне, општељудске теме Пушкинове поезије дубоко и лично су доживљене и сваки његов стих одише животношћу и непосредношћу. Љубав и смрт, Eros и Tanatos у његовом животу и стваралаштву проживљени су и пажљиво мисаоно промишљени, због чега уметност коју … Наставите са читањем

Објављено под Књижевност | Оставите коментар

Срећа (Аутор: Марија Вуковић Ђедовић)

Срећа Драмски комад у два чина са темом из породичног живота ЛИЦА: Мама Мира Тата Нешо Ћерка Ивана Ћерка Јеца Син Беко Мама Невена Син Никола ПРВИ ЧИН СЦЕНА ПРВА Мирно поподне. На сцени је мама, сама, кува ручак и … Наставите са читањем

Објављено под Драмска секција | Оставите коментар